50 godina automatike: kako je Bosch naučio auto da sam menja brzine

Pre pedeset godina prvi je Bosch-ov prototip s elektronskom kontrolom prenosa krenuo na svoje prvo putovanje. Menjač modela Glas 1700 – moderne limuzine srednje klase – kretao se kao da je začaran. Inženjeri su se koristili tim automobilom kao ispitnim vozilom za potpuno novi tip sistema. Nadali su se da će elektronska kontrola ručnog menjača osloboditi vozače od potrebe da pritisnu kvačilo i ručno promene brzinu. Tehnologija je razvijena pod vođstvom mladog inženjera Hermanna Scholla, koji je sada počasni predsednik Grupe Bosch. Osmišljena je kao povoljna alternativa skupim automatskim menjačima koji su se tada nudili gotovo isključivo u luksuznim limuzinama. Nekoliko stotina sistema izrađeno je za Glas 1700 tokom 1965. „Međutim, tehnologija elektronske kontrole prenosa bila je ispred svog vremena. Tržište nije bilo spremno za nju”, tvrdi Hermann Scholl. Uz to, proizvođač automobila BMW je u to vreme preuzeo društvo Glas koje je bilo u vlasništvu porodice, a BMW nije bio zainteresiran za korišćenje te nove tehnologije u svojim automobilima.

Tek je nakon više godina, 1979, drugi Bosch-ov izum podstakao masovni uspeh menjača koji sam menja brzine. Bosch je uz sistem Motronic – kombinaciju elektronskog ubrizgavanja goriva i paljenja – u automobile po prvi put ugradio mikroprocesor koji može slobodno da se programira. Ali to nije bilo sve. U kombinaciji sa svojom zasebnom memorijom, to je bio prvi slučaj upotrebe računara u automobilu. „Motronic je pružio drugu priliku sistemu kontrole prenosa – ali ovaj put za automatske, a ne ručne menjače. U kombinaciji sa sistemom upravljanja motorom osigurao je idealno automatsko menjanje brzina”, tvrdi Hermann Scholl. Tek je kombinovanjem ta dva sistema – elektronske kontrole prenosa i upravljanja motorom – automatsko menjanje brzina postalo daleko lakše. Kada se ručno menjaju brzine, vozač takođe koristi papučicu za gas da bi upravljao motorom. Na sličan način sistem kontrole prenosa šalje naredbe motoru. Sistem upravljanja motorom tumači i sprovodi te naredbe. Ovaj sistem kontrole prenosa je 1983. prvi put ugrađen u BMW 745i – zajedno s automatskim menjačem 4HP22 koji je proizvelo društvo ZF AG iz Friedrichshafena u Nemačkoj.

U to vreme je ta tehnologija još uvek bila veoma ekskluzivna, ali je tokom sledeće dve dekade postala standard za sve automobile s automatskim menjačem. Takođe je i predvidela veliki trend. Elektronska kontrola prenosa koja usklađuje menjanje brzine s parametrima ubrizgavanja i paljenja je, u najboljem smislu, povezani sistem osmišljen da pruži optimalnu efikasnost u vožnji, udobnost, potrošnju goriva i emisije. „Sistem kontrole prenosa bira brzine tako da je motor gotovo uvek u idealnom radnom rasponu. Kako bi i ostali takvi, moderni menjači su opremljeni s mnogo digitalne inteligencije”, kaže Hermann Scholl. Upravljačka jedinica je mini računar izuzetnih performansi koji omogućava složeni rad različitih tipova automatskih menjača. Zaista, mogućnost obrade podataka moderne upravljačke jedinice menjača je 160 puta veća od računara koji se koristio za prvi let na Mesec.

Danas je polovina svih novih vozila na svetu opremljena automatskim menjačem, a svi znakovi upućuju na veću povezanost. Kod Bosch-a se kao dokaz toga javlja u obliku elektronskog horizonta koji povezuje menjač s navigacijskim informacijama koje se ažuriraju svakog minuta. Navigacijski sistemi su upoznati sa područjem i mogu da prenesu te podatke automatskom menjaču, koji zatim može da prebaci u neutralni položaj tokom vožnje u praznom hodu i iskoristi preostali moment sile – na primer, kada zna da je niže ograničenje brzine na snazi iza sledećeg krivine. Ovaj „pametniji” automatski prenos kombinovan sa elektronskim horizontom može da pruži dodatne uštede goriva od deset posto ili više.