РИЗИЦИ МЛАДИХ ВОЗАЧА У САОБРАЋАЈУ

Истраживања у свету показују да млади возачи учествују у 20% – 30% свих саобраћајних незгода. Млади учесници у саобраћају чине око 30% свих погинулих возача, иако чине свега око 13% укупне популације.

У полној расподели процењује се да су млади возачи мушког пола склонији преузимању ризика и трагању за узбуђењем у вожњи, као што је прекорачење брзине, у односу на младе возаче женског пола. Младићи су такође више склони томе да прецене своје возачке способности, и да подлегну негативном утицају својих вршњака. Управо комбинација неискуства и старости, додатно погоршана разликама које карактеришу различите полове, јесте то што ризик младих возача чини тако специфичним. Иако мушкарци свих старосних категорија у просеку имају више саобраћајних незгода него жене, у категорији младих возача те разлике су најизраженије, и посебно наглашавају негативне ефекте које имају старост и неискуство.

Велики број саобраћајних незгода у којима учествују млади возачи догађа се ноћу и/или викендом, затим када као путнике у возилу, имају своје вршњаке, и када прекорачују брзину.

Алкохол и некоришћење сигурносног појаса су кључни фактори у саобраћајним незгодама у којима млади возачи учествују – бивају повређени или смртно страдају.

Под дејством алкохола пажња возача се смањује, а време реаговања се продужава. Тежња Европске комисије је да се граница дозвољеног нивоа алкохола у крви за младе возаче и почетнике у свим земљама ограничи на 0,2 mg/ml. Поред тога, вожња под утицајем дрога је у порасту, посебно код младих возача мушког пола, и постаје нарочито опасна када се комбинује са вожњом под утицајем алкохола.

Типови саобраћајних незгода у којима у већој мери учествују млади возачи су саобраћајне незгоде у којима долази до губитка контроле над возилом, односно саобраћајне незгоде у којима учествује само једно возило, посебно у кривинама.

Кључни фактори који се налазе иза проблема безбедности младих возача у саобраћају су неискуство младих возача, старост, пол. За стицање искуства у вожњи потребно је да прође одређено време. Радње као што су промена брзине, гледање у ретровизор, управљање, правилна процена ситуације и одговарајуће реаговање – временом постају „аутоматске“. Међутим, код младог возача ове радње захтевају мисаону активност и размишљање, што може да омете његову пажњу са пута. Због тога, млад возач лако постане преоптерећен, и његова способност да извршава више акција истовремено је релативно лоша. Поред тога, млади возачи ретко добијају повратне информације о саобраћајним незгодама са „тешким“ последицама у којима учествују њихови вршњаци – тако да нису довољно подстакнути да возе пажљивије. Са друге стране, млади возачи су често мотивисани да стигну на одредиште што је пре могуће, затим, изложени су притиску својих вршњака, или желе „да се покажу“ пред другима.

Млади возачи спадају у високо ризичну групу учесника у саобраћају. Треба напоменути и то да нису сви млади свесно и намерно небезбедни. Успех у решавању проблема небезбедности младих возача захтева ангажовање великог броја субјеката, пре свега јавну и политичку подршку уз схватање тежине овог проблема, затим ангажовање законодавца, управа задужених за јавно здравље, безбедност саобраћаја и образовање, ангажовање полиције, родитеља, све до самих младих возача.

Агенција за безбедност саобраћаја ће посебну пажњу посветити овим темама,  с циљем да се повећа проценат употребе сигурносних појасева, као и да се смањи број возача који возе под дејством алкохола па самим тим смање ризици од страдања у саобраћајним незгодама.