SAVETI STRUČNJAKA: Bezbednost, efiksanost i potrošnja zavise od pneumatika prilagođenih vremenskim uslovima

Granična temperatura koja odvaja zimske i letnje uslove i kod kojih se menjaju karakteristike pneumatika, po preporukama vodećih proizvođača je 7°C, pri čemu je bezbednost – između ostalog kraći zaustavni put – samo jedan od razloga zbog kojih ne treba odlagati zamenu guma. Uštede su i sasvim praktične prirode: prilikom upotrebe zimskih pneumatika u letnjim uslovima dolazi do bržeg habanja gazne površine, povećava se mogućnost nastanka nejednakog „trošenja“ profila, a sve zajedno neefikasno je i sa stanovišta potrošnje goriva.

Između letnjih i zimskih guma postoje značajne razlike u strukturi, smesi gume i u samom profilu. Temperatura od 7°C je važna sa stanovišta strukturnih promena materijala same gume na mikroskopskom nivou. Letnje gume (naročito ultra highperformance – UHP pneumatici) nude odlične karakteristike prijanjanja kada su zagrejane, ali ako se pregreju, te karakteristike opadaju i materijal gazne površine prilikom dodira daje osećaj „masnoće“. Kod zimskih pneumatika do toga dolazi još brže i pri mnogo nižim temperaturama.

Mnogo je razloga zašto zimske gume ne treba voziti leti, a bezbednost je osnovni. Kao što su letnje gume opasne u zimskim uslovima jer neće moći da vam pruže bezbednu vožnju po snegu i ledu, tako su zimske opasne pri visokim temperaturama jer menjaju njihovo svojstvo. Razlike su jasne i što se tiče profila i kontaktne površine.

Trebalo bi pritom i da se upozori i na opasnost sa kojom se letnje gume najčešće suočavaju – tzv. akvaplaning, koji nastaje kada guma više ne može da izbacuje vodu koja se nađe na kolovozu. Tu je značajna dubina preostalog profila. Iako je zakonski dozvoljena dubina 1,6 mm, u Continentalu preporučuju da zbog sopstvene bezbednosti o zameni razmislite već kada je preostali profil 3 mm.